Ministar nauke RS Bakir Ajanović hteo da spase sina koga je policija uhvatila kako vozi njegov neregistrovani „reno". Ajanović se svađao sa saobraćajcima i zvao ministra policije RS Stanislava Čađu, ali je ovaj odbio da mu pomogne
Alen Ajanović, sin ministra nauke i tehnologije RS Bakira Ajanovića uhvaćen je s očevim „reno meganom" kom je registracija istekla više od dva meseca, saznaje Press RS! Ajanovića juniora je zaustavila banjalučka saobraćajna policija i ustanovila da je automobilu odavno istekla registracija. Ajanović mlađi je tada pozvao oca mobilnim telefonom, koji je pokušao da ubedi saobraćajce da oproste njegovom sinu. Kako policajci nisu želeli da njegovom sinu progledaju kroz prste Ajanović senior je pozvao ministra policije RS Stanislava Čađu. Ni Čađo, međutim, nije želeo da pomogne Ajanoviću, pa su saobraćajci Alenu napisali kaznu! Ljutiti ministar Ministar nauke i tehnologije RS je poznat po ljubavi prema automobilima, ali i po tome što je na posao u Vladi često dolazio motorom „harli dejvidson". On za naš list kaže da je policija zaista uhvatila njegovog sina kako vozi neregistrovan automobil, ali ističe da u tome ne vidi ništa sporno ili senzacionalno. Zbog nagomilanih obaveza i „ubitačnog radnog ritma", navodi Ajanović, zaboravio je da registruje privatni automobil. - Sin me je nazvao kada mu je policajac rekao da je istekla registracija. Ja sam preko telefona zamolio tog policajca da ne pravi probleme detetu i rekao mu da je greška do mene, jer sam zaboravio da registrujem auto. Međutim, on je bio jako drzak i ostao sam bez reči zbog njegovog ponašanja - kaže Ajanović. Zamislite samo, nastavlja on, kako sam se osećao kada mi je rekao „ministre, i vi morate da registrujete automobil isto kao i ovaj napaćeni narod"! - On meni da kaže napaćeni narod! On nema pojma da mi ministri pogibosmo za ovaj narod. Nama je premijer zabranio da koristimo godišnje odmore. Niko od nas ne može da digne glavu od posla, a on mi govori o napaćenom narodu. Voleo bih da ga upoznam i da vidim o kakvom se to čoveku radi - kaže Ajanović. Ministar nauke i tehnologije RS negira da je zvao ministra unutrašnjih poslova Stanislava Čađu i da je pokušao da celu stvar zataška. Štaviše, on ističe da ga je bilo sramota da pozove kolegu ministra, upravo zbog ponašanja „spornog policajca". - Lepo sam rekao tom policajcu da mi ne maltretira dete bez potrebe, jer ću već sutradan registrovati automobil. Tako sam i uradio i poslao sam službenog vozača da izvadi sve potrebne papire i da mi registruje automobil. Ipak, još sam pod utiskom onoga što mi je rekao taj policajac. Tako me naružio, da od sramote nisam mogao ništa da kažem ministru Čađi - kaže Ajanović. Poslao vozača Sagovornik Pressa RS iz banjalučke policije kaže da Ajanović ne govori potpunu istinu i da policajac koji je zaustavio Ajanovića juniora ni po koju cenu nije hteo da mu progleda kroz prste. Nije pomogao ni telefonski razgovor sa ministrom. - Alen Ajanović je kada ga je zaustavila policija, telefonom pozvao svog oca koji je odmah pokušao da ubedi policajca da mu „ne kažnjava dete", jer je auto njegov, a zbog mnoštva obaveza nije stigao da ga registruje. Policajac je bio neumoljiv, pa se ministar Ajanović razbesneo. Iako je bilo „gluvo doba noći" zvao je Stanislava Čađu, ali ni on nije hteo da popusti, već je držao stranu policije koja je pošteno i po zakonu radila svoj posao - kaže naš sagovornik. On dodaje da je ministar nauke i tehnologije RS par dana posle ovog incidenta zaprepastio službenike MUP-a RS kada je po registarske tablice došao u lekarskoj odori direktno sa banjalučke hirurgije, gde radi kao lekar. - Ajanović je poslao službenog vozača da podigne registarske tablice i novu saobraćajnu dozvolu za njegov „reno megan". Pošto su službenici jedva ubedili njegovog vozača da po zakonu ne smeju da mu izdaju registarske tablice za tuđe vozilo i da Ajanović mora lično da dođe i potpiše propisane dokumente, on je pozvao ministra, koji se nedugo potom pojavio u lekarskoj odori. Službenici su ostali u čudu, a on je bahato potpisao propisane obrasce, protestujući što „ministru ne može da se izađe u susret, već mora da gubi vreme zbog nekih sitnica" - objašnjava naš izvor. |
Direktor „Agrosemberije" Mile Mirković pokušao od Vlade RS da izvuče 185.000 maraka podsticaja za otkupljenu i uzgojenu pšenicu koju je u stvari uvezao
Mile Mirković, direktor Poslovnog zadružnog saveza „Agrosemberija" u Bijeljini, pokušao je da prevari Vladu RS i resorno ministarstvo i izvuče 180.000 KM podsticaja za navodni otkup prošlogodišnje pšenice od domaćih ratara, iako je to žito uvezao! Nadležni iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS otkrivaju za Press RS da je lakomi direktor, koji uporno odbija da dostavi fiskalne račune kao dokaz da je od domaćih proizvođača zaista otkupio prošlogodišnji rod, od njih zatražio još 5.000 maraka podsticaja na ime vlastitog uzgoja pšenice, iako na svojoj zemlji uzgaja isključivo ječam! Nema dokaza o otkupu Prema rečima Vida Kopanje, pomoćnika ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS u resoru za prehrambenu industriju, Mirkovićev pokušaj prevare i nezakonitog uzimanja novca iz državne kase raskrinkan je uvidom u Centralni registar gazdinstava RS, gde se jasno vidi da on poseduje jedva tri hektara obradivog zemljišta, ali mu to nije smetalo da od nadležnih zatraži podsticaje za navodno proizvedenih 67 tona pšenice?! - U Mirkovićevom zahtevu za podsticaje, reč je o količinama koje bez ikakvih problema mogu da uđu u Ginisovu knjigu rekorda! Ako uzmemo da je prosečan prinos pšenice po hektaru u celoj RS prošle godine iznosio tri tone, ispada da je Mirković na jednom hektaru svog zemljišta uspeo da uzgoji oko 22 tone pšenice! Naknadnom proverom ustanovili smo da je direktor „Agrosemberije" za podsticaje namenjene jesenjoj setvi u 2008. prijavio da je zasejao 12,5 hektara ječma, što se opet protivi zdravom razumu, jer u Centralnom registru ima prijavljenih samo 2,99 hektara obradivog zemljišta - kaže Kopanja. On posebno ističe da je Mirković jedan od najvećih protivnika odluke Ministarstva poljoprivrede da zbog ogromnih neslaganja u prikazima količine otkupljene pšenice, od mlinova zatraži kompletnu otkupnu dokumentaciju. Prema rečima Kopanje, „Agrosemberija" je početkom ove godine zatražila oko 180.000 KM za 2.500 tona pšenice koju su u toku 2009. navodno otkupili od domaćih poljoprivrednika, iako nisu dostavili nijedan valjan dokaz da su to zaista i učinili. - Kada smo otkrili taj pokušaj prevare i nepobitno utvrdili da su brojni mlinovi i otkupljivači pšenice svesno frizirali podatke o količini otkupa, kako bi dobili veće podsticaje, od svih njih je zatraženo da nam dostave fiskalne račune kao dokaz da su pšenicu zaista otkupili od domaćih proizvođača. Mirkovićeva „Agrosemberija" to još nije učinila - kaže Kopanja. U međuvremenu, za mućke direktora „Agrosemberije" veoma su se zainteresovali i nadležni iz Uprave za indirektno oporezivanje BiH, koji najavljuju da će narednih dana posetiti sve otkupljivače pšenice koji su prikazivanjem lažnih podataka pokušali da oštete budžet RS. Na proveri svi otkupljivači - Na nedavnom sastanku s predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS dogovoreno je da UIO proveri poslovanje otkupljivača pšenice i dokumentaciju koju su poslali resornom ministarstvu. Osim „Agrosemberije" proverićemo fiskalne račune i svih drugih otkupljivača za koje se sumnja da su napravili klasičan poreski prekršaj - kažu u UIO BiH. S druge strane, prozvani direktor „Agrosemberije" Mile Mirković tvrdi za Press RS da je spreman i da „ide u zatvor ako se bilo šta od navedenog dokaže kao tačno"! - Neka pošalju sve moguće inspekcije i provere da li su Mile Mirković i „Agrosemberija" pokušali da prevare Vladu RS! Ako se utvrdi da sam kriv, neka me odmah hapse! To je sve što mogu da kažem - odgovara Mirković. |
Francuskinja Lusi R., stjuardesa aviokompanije „Er Frans", uhapšena je nakon što je otkriveno da je za godinu dana od putnika, dok su spavali na dugim letovima, ukrala hiljade evra, kreditne kartice i vredan nakit
Francuska policija uhapsila je stjuardesu aviokompanije „Er Frans" zbog sumnje da je za više od godinu dana ukrala hiljade evra, kreditne kartice i nakit putnicima dok su oni spavali tokom dugih letova, piše list „Figaro". Prema navodima tog lista, Lusi R. (47) privedena je pre nekoliko dana, posle višemesečne istrage, nakon što je doputovala iz Tokija. Pljačkala na 142 leta Policija je pokrenula istragu u januaru nakon što je petoro putnika, koji su „Er Fransom" leteli od Francuske do Japana, prijavilo da im nedostaje 4.000 evra. Od tada su policajci pratili 142 leta od Francuske do Dalekog istoka, na kojima je Lusi radila. Ispostavilo se da je na svakom letu po neki putnik bio opljačkan. Stjuardesa je uvek krala na isti način. Prvo bi sačekala da putnici utonu u san, a onda bi im uzimala novac i to evre, jene ili švajcarske franke. Ona je krala i satove, nakit, kreditne kartice i čekovne knjižice. - Znala je da na dugačkim letovima putnici posle obilnog obroka i dosta alkohola spavaju. Tada bi počela da pretražuje njihov ručni prtljag i uzima sve vrednosti koje može da nađe - naveo je jedan istražitelj. On je dodao da je Lusi i kolegama u „Er Fransu" postala sumnjiva. Naime, ona je godišnje zarađivala oko 47.000 evra, a na posao je nedavno počela da dolazi u skupom sportskom automobilu, a kupila je i luksuzne stanove nedaleko od aerodroma na kojima je radila. Policija je otkrila i njen sef u rodnom gradu Ruenu u Francuskoj, u kojem se nalazio skupocen „kartije" nakit. Živela na visokoj nozi - Njeni bankovni računi pokazuju apsurdni jaz između njenog načina života i prijavljenog prihoda - rekao je jedan policijski zvaničnik za „Figaro". Policijski istražitelji su u kući stjuardese našli čekove putnika i brojeve bankovnih knjižica. Nakon što je uhapšena, kad su joj pročitane optužbe, Lusi je priznala 26 krađa. Prema pisanju časopisa, uhapšena žena je navela da je počela da krade u martu 2009. godine da bi rešila finansijske probleme. |
Bivša šefica britanske unutrašnje obaveštajne službe MI5 Eliza Meningem-Bjuler optužila je bivšeg premijera Tonija Blera da je odlukom da zemlja učestvuje u ratu u Iraku doprineo širenju terorizma i napadima na podzemnu železnicu i autobuse u Londonu 2005. godine
Ona je u svedočenju pred komisijom britanskog parlamenta, koja istražuje učešće te zemlje u invaziji na Irak, izjavila da je upozoravala britanske zvaničnike na posledice Blerove politike, ali da procene obaveštajnih službi nisu uzete u obzir. Bjulerova je navela da su zvanične procene britanske obaveštajne zajednice, koje su dostavljene ministrima, govorile da bi invazija na Irak mogla da poveća terorističku pretnju u Britaniji. Ona tvrdi da su ministri bili svesni rizika jer su pročitali te procene. Radikalizovao muslimane Bivša šefica MI5, koja je vodila tu službu od 2002. do 2007, rekla je da su ratovi u Iraku i Avganistanu, u koje je Britanija ušla, radikalizovali celu generaciju mladih muslimana u Britaniji, jer su oni to shvatili kao napad na islam. Ona je navela da MI5 poseduje snimke napravljene nakon različitih terorističkih napada u kojima teroristi, koji su očekivali da će umreti, objašnjavaju zašto su postali bombaši samoubice. Prema rečima Bjulerove, jasno je da su se oni na to odlučili nakon invazije na Irak. Meningem-Bjuler naglasila je da se MI5 nije slagao s tadašnjim britanskim premijerom Blerom, koji je kao opravdanje za rat navodio da Irak poseduje oružje za masovno uništenje. - Mogućnost da Irak takvo oružje iskoristi protiv zapadnih zemalja nije bilo nešto što je zabrinjavalo mene ili moje kolege ni kratkoročno niti srednjoročno. Štaviše, Irak pre invazije 2003. nije predstavljao pretnju za Zapad, ali je rat u Iraku smanjio kapacitete zapadnih vlada za globalnu borbu protiv terorizma. Fokusiranjem na Irak smanjili smo fokus na pretnju koju Al Kaida predstavlja u Avganistanu. Mislim da je to bio dugoročan, veliki i strateški problem - rekla je Bjulerova. Sadam i Al Kaida nisu imali veze Ona je podsetila na to da nije bilo nikakvih dokaza o povezanosti Sadama Huseina i Al Kaide, niti o tome da je irački režim imao veze s terorističkim napadima na SAD 11. septembra 2001. - Nije bilo verodostojnih obaveštajnih podataka koji bi ukazivali na tu povezanost. To je bio i zaključak CIA. Međutim, taj zaključak se nije svideo nekim delovima američke mašine. Stoga su pojedinci u SAD počeli da insistiraju na tome da veze između Huseina i Al Kaide postoje- navela je Bjulerova. Ona je izdvojila tadašnjeg američkog ministra odbrane Donalda Ramsfelda, za kojeg je rekla da je pokrenuo alternativnu obaveštajnu jedinicu u Pentagonu kako bi dobio alternativni zaključak. |
Pomoću virusa slovenačkih hakera grupa španskih sajber kriminalaca ukrala je poverljive podatke s 13 miliona računara u svetu o kreditnim karticama i lozinkama za internet bankarstvo
Trojica mladića iz Maribora napravila su najmoćniji kompjuterski virus pomoću kojeg se grupa španskih sajber kriminalaca dokopala miliona identiteta ljudi širom sveta. Oni su krali podatke s kreditnih kartica, lozinki za internet bankarstvo i druge poverljive informacije. Virusom slovenačkih hakera zaraženo je oko 13 miliona računara u svetu, a na meti napada je, između ostalog, bilo 700 velikih svetskih kompanija i 40 banaka u SAD. Upravo zbog napada koji su izvedeni na području SAD u istragu se uključio i američki Federalni istražni biro (FBI). Agenti te službe poslati su u Maribor kako bi zajedno sa kolegama iz Slovenije radili na slučaju. Dobil 40.000 evra po programu U policijskoj akciji zaplenjen je veliki broj kompjutera i druge računarske opreme, a inspektori su priveli tri mladića. Istraga je trenutno u početnoj fazi i zbog toga slovenačka policija i FBI ne žele da otkrivaju više detalja o slučaju. Ipak, kako prenose gotovo svi slovenački mediji, trojica uhapšenih Mariboraca su bivši studenti fakulteta za informacione sisteme. Sva trojica mlađa su od 25 godina i u sferi informacionih tehnologija su pravi eksperti. Prema nezvaničnim informacijama, mariborski hakeri programirali su i prodavali viruse, takozvane trojanske konje, za jednu špansku internet kriminalnu organizaciju. Mediji u Sloveniji navode da su trojica mladića iz Maribora po jednom programiranom virusu dobijali po 40.000 evra. Španci su zatim, koristeći virus koji je nazvan „mariposa", krali poverljive podatke sa računarskih sistema širom sveta. Oni su „trojance", putem elektronskih poruka, slali na milione internet adresa. Korisnik koji bi otvorio dobijenu elektronsku poštu automatski bi na svom kompjuteru instalirao i virus koji se nalazio u njoj. Virus je skidao poverljive informacije sa tih računara, kao što su brojevi platnih kartica i lozinke za internet bankarstvo, nakon čega je slao te poverljive informacije španskim sajber kriminalcima. Kanađani otkrili prevaru Klupko sajber kriminalaca počelo je da se odmotava kada su virus „mariposa" prošle godine otkrili stručnjaci kanadskog internet bezbednosnog preduzeća „Difens intelidžens" i američkog informatičkog centra „Džordžija tek". Oni su ušli u trag španskim hakerima i obavestili nadležne, a španska policija je početkom marta ove godine uhapsila trojicu hakera. Vođa tročlane hakerske grupe iz Španije bio je haker pod imenom Netkario, koji je sa svojim pomagačima, Ostiatorom i Džoniloleanteom, širio viruse pomoću kojih je krao poverljive podatke. Daljom policijskom istragom otkriveno je da su virus „mariposa" isprogramirali slovenački hakeri. |
Bogate zemlje su mnogo više dužne nego Grčka, oko čijeg je budžetskog deficita od 300 milijardi evra nastala prava drama, navode stručnjaci. Na primer, Britanija ima veća dugovanja od Grčke, Italije, Španije i Portugala, koje se smatraju kandidatima za bankrot
U Velikoj Britaniji se očekuje budžetski deficit čija je vrednost 11,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). SAD sa 13 biliona dolara imaju veći dug od svih ostalih zemalja sveta. Ako se meri samo odnos duga i BDP-a, onda je Japan na čelu liste bogatih zemalja, sa 204 odsto. Iako se Japan finansira od sopstvene ušteđevine, ti dugovi sprečavaju rast. Predsednik Instituta za svetsku privredu u Kilu Denis Snouer navodi da je spasavanje sveta od finansijske krize koštalo 15 biliona evra, što je naglo povećalo dugove industrijskih zemalja. - Sa rastom dugovanja, rastu i kamate. U jednom trenutku novac će morati da se vrati, a to će značiti pad standarda za stanovništvo. Dugovi postaju kobni čim poverilac nasluti mogućnost da možda neće biti vraćeni - naveo je Snouer. On je ukazao na jednu studiju američkih naučnika Karmen Rajnhart i Keneta Rogofa, koja pokazuje da ako dugovi iznose više od 90 odsto BDP-a, rast počinje da zapinje iz različitih razloga, među kojima su i kamate. Tako je Banka za međunarodno poravnanje plaćanja izračunala da će do 2040. godine kamate na državne dugove SAD biti tolike da će progutati jedan deo BDP-a. Iste godine bi Velika Britanija samo za kamate morala da izdvoji 30 odsto BDP-a. A pošto stanovništvo u većini razvijenih zemalja sve više stari, sve manji deo društva će morati da opslužuje sve veće dugove. |
Od septembra pomoću specijalnih sprejeva kontrolisaće se da li se u osnovnim i srednjim školama koriste marihuana, kokain, heroin...
U užičkim osnovnim i srednjim školama od naredne školske godine počinje rigorozna kontrola na droge pomoću specijalnih sprejeva. Sprejevima će moći lako i brzo da se odredi da li se u školi koristila droga i koja je vrsta droge u pitanju. Do ideje za kontrolu specijalnim sprejevima došlo se nakon nedavno obavljenih rezultata ankete nad 1.400 učenika osnovnih i srednjih škola koju je sproveo Užički zavod za javno zdravlje. Među pitanjima je bilo i da li su učenici probali drogu. Došlo se do podatka da je dva posto osnovaca i pet odsto srednjoškolaca uživalo neku od droga, ali u Zavodu smatraju da je taj broj dece veći, jer mnogi iz straha nisu dali tačan odgovor. Ilija Mićović, član Gradskog veća nadležan za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport, potvrdio je da će, od septembra, užičke osnovne i srednje škole biti pod nadzorom kada su u pitanju opijati. Sprejevi nisu štetni - Formiraće se tim sastavljen od ljudi iz gradske uprave, Zavoda za javno zdravlje, škola i MUP-a kako bi se sprovela kontrola droge u školama. Gradska uprava je već u razgovoru sa predstavnicima užičkog MUP-a kako da sprovodimo kontrolu. Kontrola će se sprovoditi paketom sprejeva, koji mogu da otkriju drogu na raznim površinama. Ti sprejevi za različite vrste droge reaguju različitim bojama. Može se utvrditi da li je droga korišćena u školskim WC-ima, na klupi ili bilo gde u školi - rekao je Mićović. On je rekao da je nabavka tih sprejeva skupa, ali da će grad nastojati da ih obezbedi za sve škole. Kontrolu će vršiti stručnjaci iz MUP-a, a prema rečima Mićovića, organizovaće se obuka za upotrebu sprejeva. Reč je o sprejevima koji nisu otrovni, nisu kancerogeni i ne štete okolini. Proces testiranja je jednostavan, brz i precizan, a rezultati su trenutni. Među najčešće korišćenima je kolekcija koja sadrži četiri spreja za detekciju marihuane, kokaina, heroina i metaamfetamina. Sprej za kanabis je aerosolni komplet koji sadrži poseban papir kojim se jednostavno prebriše sumnjiva površina i poprska sprejem. Crvenoljubičasta boja na papiru označava pozitivnu rekaciju. Za detekciju metaamfetamina i srodnih droga koristi se met-test kod koga je proces detekcije isti kao i kod marihuane, s tim što će se na papiru pojaviti tamnoplava boja. Ista detekcija se obavlja za kokain upotrebom koka-testa, gde se na papiru pojavljuje tirkizna boja. Herosol je jedinstveni aerosolni test za indetifikaciju i detekciju heroina i srodnih droga, gde se na posebnom papiru nakon brisanja droge sa sumnjivih površina i raspršivanja spreja sa dva do tri centimetara daljine na papiru pojavljuje ljubičasta boja. Direktorka Zavoda za javno zdravlje „Užice" dr Biljana Mijović kazala je da problem droge kod dece ne mogu rešiti samo zdravstveni radnici. Narkomani sve mlađi - Potrebno je uključiti i roditelje, prosvetne radnike, lokalnu zajednicu i kriminalističke službe. Ovu vrstu detektovanja droge u školama radiće policija u saradnji sa gradskom vlasti - rekla je dr Mijović. Epidemiolog dr Zoran Vučinić rekao je da je starosna granica uživalaca droge sve niža. - Ranijih godina sprovodili smo edukaciju o štetnosti psihoaktivnih supstanci među učenicima trećih i četvrtih razreda srednjih škola, a sada i među osnovcima. Nije isključeno da ćemo za nekoliko godina takvu edukaciju početi da sprovodimo i među decom predškolskog uzrasta - rekao je dr Vučinić. |
U Osečini je asfaltiranjem novoizgrađenog puta u dužini od 530 metara završena prva faza radova na izgradnji obilaznice oko te varošice
Nova saobraćajnica rasteretiće najprometniju glavnu ulicu u Osečini, a 29,5 miliona dinara za ove radove obezbeđeno je iz NIP-a. - Za drugu i treću fazu, u kojima je predviđena izgradnja oko jednog kilometra saobraćajnice i još jedan most do izlaska na magistralni put Valjevo - Loznica, raspisan je konkurs za izradu projekta. Naš zadatak je da, u međuvremenu, pokušamo da rešimo imovinske odnose na daljoj trasi obilaznice - kaže predsednik opštine Osečina Nenad Stevanović. Tokom leta trebalo bi da počnu radovi na detaljnoj rekonstrukciji ulice Cara Lazara. Vrednost ovih radova, koji bi trebalo da budu završeni do kraja godine, je 30,8 miliona dinara, a novac je obezbeđen iz NIP-a. Izgradnja mosta poverena je beogradskom preduzeću „Ingrap omni", a rekonstrukcija ulice Cara Lazara valjevskom „Autotransportu". |
Probijeni su rokovi za izgradnju velelepnog zdanja „Park siti" zbog blokade računa holandske firme koja je investitor. U zgradi u kojoj je najskuplji kvadrat u Novom Sadu većina prostora prodata
Izgradnja novosadskog „Park sitija", kompleksa od četiri zgrade površine 60.000 kvadratnih metara koji je najavljen kao trenutno najveća građevinska investicija u Vojvodini, dovedena je u pitanje. Sve je na staklenim nogama zbog blokade računa investitora, holandske kompanije „Vondel kapital" zbog duga od oko tri milijarde dinara. Velelepno zdanje smešteno je u naselju Liman, u neposrednoj blizini kupališta Štrand i upravne zgrade NIS-a, prema projektu ima 280 stanova i luksuznih apartmana površine od 30 do 420 metara kvadratnih, podzemnu garažu sa oko 400 garažnih mesta, „pametnu rasvetu", „nevidljive" klima-uređaje... Kvadrat je najskuplji u Novom Sadi i košta od 1.200 do 2.200 evra i većina stanova i poslovnog prostora već je prodata. Useljenje je bilo najavljeno za oktobar prošle godine, ali kompleks još nije završen, a dugovanja investitora prema izvođačima su narasla. Zbog straha da neće biti isplaćeni, neki izvođači radova su zauzeli jedan deo prostora. Posao od 45 miliona evra - Mojoj firmi je dosad isplaćeno manje od 10 odsto dugovanja, što nije malo i ja nisam jedini. Još čekam da investitor izađe sa ponudom za rok i način plaćanja. Veliki deo resursa usmerili smo ka ovom projektu, pošto u početku nije bilo nikakve sumnje u posao. Međutim, sada smo ušli u posed određene kvadrature koja bi trebalo da bude recipročna onom što smo uložili dok očekujemo obećanu isplatu - kaže jedan od izvođača radova. Investicija je vredna nešto manje od 45 miliona evra i po mnogo čemu prednjači nad sličnim projektima u Srbiji. Samo na zastakljivanje terasa planirano je 500.000 evra, kako bi kompleks dobio ujednačen izgled, najavljeno je da će u svakom stanu biti ugrađene „nevidljive" klime koje će ravnomerno na četiri strane izduvavati vazduh, dok se njihove spoljne jedinice neće videti kako ne bi narušavale spoljni izgled fasade, liftovi koji se kreću tri metra u sekundi, tri vrste podova od najkvalitetnijeg drveta, osvetljenje koje može da se programira. Iako je veći deo radova završen, kraj izgradnje se ne nazire. Umiruje kupce S druge strane, jedan od investitora i manjinski suvlasnik u „Vondel kapitalu" Vladimir Gogoljev kaže da će, uprkos probijenim rokovima, svi izvođači radova biti isplaćeni, a kupci ispoštovani, ali da je problem nastao kada je banka koja je odobrila kredit tokom izgradnje počela da menja uslove. - Prema ugovoru, izgradnja je trebalo da bude finansira kreditom jedne inostrane banke koja posluje u Srbiji. Međutim, oni su stalno menjali uslove, kamate su podignute tri puta, a odobrena sredstva su znatno umanjena. Mi smo u toj situaciji bili prinuđeni da problem rešavamo prodajom prostora. Ovde nema nezakonitih radnji. Firma jeste pod blokadom, ali i to će ubrzo biti rešeno. Kompleks je najvećim delom završen, a preostali su sitni radovi u nekim od najskupljih stanova. Ovaj posao ćemo završiti bez zarade, ali svi će biti ispoštovani - kaže Gogoljev. On nije mogao da precizira kada će objekat biti useljiv, ali tvrdi da kupci mogu mirno da spavaju. - Mi nismo deo nekog političkog dila ili lova u mutnom. A takve informacije plasiraju manje interesne grupe. Jesmo probili rok, firma jeste u blokadi, ali uskoro će ceo posao biti gotov - kaže on. |
|
Nekoliko naselja ostalo bez struje kada su se dva visokonaponska voda otkačila u naselju Mali mokri lug. Kablovi pali preko krova kuće i u dodiru sa zemljom stvorili „voltin luk", čiji se blesak video u krugu od nekoliko kilometara
Dva dalekovoda otkačila su se sa mreže u sredu oko 23 časa i pala preko krova kuće u Malom mokrom lugu. Vodovi su pali na zemlju, što je dovelo do varničenja i formiranja električnog luka visokog nekoliko metara! U ovoj havariji nije bilo povređenih, ali struju nisu imali veliki delovi Malog mokrog luga i Konjarnika. Ekipe „Elektrodistribucije Beograd" juče su ceo dan povezivale dalekovode, a radovi će biti završeni u naredna dva dana. Svetlost od voltinog luka videla se i u centru grada, pa su mnogi sugrađani prvo pomislili da je u pitanju eksplozija. Prema rečima stanovnika Malog mokrog luga, celo nebo je zasvetlelo, a niko nije mogao tačno da odredi odakle svetlost dolazi. Najuplašenija je bila porodica Stojanović, preko čije su kuće pali otkačeni dalekovodi. - Počelo je da seva na sve strane! Čulo se kao da je napolju vatromet, a sijalice su počele da trepere. Nismo znali na koju stranu da bežimo. Plašili smo se da izađemo napolje jer je celo dvorište svetlelo. Imamo troje male dece, sva sreća pa su svi bili u kući - priča Miroslav Stojanović. On dodaje da ovo nije prvi put da se žice otkače. Dva puta godišnje - Prošli put su kablovi visili preko krova komšinicine kuće, a pre toga su pali preko susednog dvorišta. Najmanje dva puta godišnje imamo taj problem, pa je prava sreća što niko nije nastradao - navodi Stojanović. Meštanka ovog dela Malog mokrog luga Desimirka Jovanović tvrdi da su se više puta obraćali za pomoć opštini i gradu. - Tražili smo od opštine i grada da pronađu rešenje. Čak je i EDB obećao da će da pomogne. Urađene su analize i, za razliku od drugih naselja kroz koje prolaze dalekovodi, ovde postoji mogućnost da se oni izmeste ispod zemlje. Usvojen je i regulacioni plan u kojem su ucrtani kablovi pod zemljom. Preostaje još samo da se odvoji novac za radove. Procena je da će bi ti radovi koštali oko 100.000 evra - objašnjava Desimirka. Kako ona kaže, žitelji ulice Slobodana Berberskog, ali i okolnih ulica, svakog leta strepe od nove havarije. Kriva divlja gradnja? - Kad počne nevreme skrivamo se po kući, niko ne izlazi na ulicu jer se nikad ne zna kad će da padne dalekovod. Naselje je puno dece, strepimo za njih. Posle svakog kvara proveravamo kuću, instalacije i aparate da se nije nešto pokvarilo. Nije mi jasno kako je moguće da nadležni okreću glavu na naša upozorenja koliko je ovo opasno - ističe Desimirka. Nakon havarije struju nije imao veliki deo Malog mokrog luga i Konjarnika, ali je snabdevanje stabilizovano nakon sat vremena. Prema rečima radnika EDB-a koje smo juče zatekli u naselju, svi sugrađani koji nisu imali struju ubrzo su prespojeni na druge izvore. - Do kvara je najverovatnije došlo zbog divlje gradnje. Zgrade su neplanski građene, ništa nije prilagođeno. Najverovatnije su kablovi dotakli zgradu, došlo je do kratkog spoja, pa je iskočio sistem i otkačili se dalekovodi. Zvali smo i građevinsku inspekciju da napravi zapisnik - navode radnici. |
Svi ispitani uzorci šećera sa tržišta Beograda su mikrobiološki ispravni i u skladu sa propisanim normama kvaliteta. Međutim, u beogradskim prodavnicama nema šećera prve kategorije, saopštio je Pokret potrošača Beograda
Predsednik pokreta potrošača Petar Bogosavljević je rekao da je od 12 pregledanih uzoraka šećera različitih proizvođača devet bilo deklarisano kao šećer druge kategorije, dok tri nisu imala nikakvu oznaku. Ta tri uzorka na deklaraciji nisu imala nikakve podatke ni o sirovini od koje su proizvedeni. On je, međutim, dodao da su analize pokazale da je šećer generalno boljeg kvaliteta nego u ovom periodu prošle godine. Bez deklaracija o sirovini su bili kristal šećer fabrike „Šajkaška" iz Žablja, šećer „svit femili" fabrike „Bačka" iz Vrbasa, koja posluje u okviru „Sunoka" iz Novog Sada i šećerane „Jedinstvo" iz Kovačice, iz sastava iste kompanije. Šest uzoraka imalo je podatak da su proizvedeni od šećerne repe koja nije genetski modifikovana, dok je na dva pisalo samo da su od repe. Podsetimo, pre nedelju dana u prestonici je izvršena i analiza kuhionjske soli. Utvrđeno je da je ova važna životna namirnica koju koriste Beograđani ekstrakvaliteta, ali različitih cena u zavisnosti od radnje u kojoj se prodaje. Ispitivanje kvaliteta kuhinjske soli, koje je uradio Pokret potrošača „Beograd", obuhvatilo je 20 uzoraka soli iz Hrvatske, Izraela, Bosne i Hercegovine i Belorusije. Takođe, urađene su i analize sireva i maslinovog i suncokretovog ulja. Rezultati su pokazali da je kvalitet ovih proizvoda u prestonici na zavidnom nivou. |
U sredu je srećne ruke bio Nedeljko Jovanović (27), stolar iz Surčina
Press je nastavio da nagrađuje svoje čitaoce širom Srbije. U sredu je pronađena još jedna dnevna novčana nagrada u vrednosti od 100 evra. Ovoga puta srećne ruke bio je Nedeljko Jovanović (27), stolar iz Surčina. Naš čitalac kaže da još uvek ne može da poveruje da je baš on imao toliko sreće da u Pressu osvoji „stotku". Nedeljko Jovanović svakodnevno čita Press i, na kraju, to mu se isplatilo. - U poslednje tri godine svakog dana kupujem Press. Nisam se nadao da ću biti srećne ruke u nagradnoj igri „Press keš 2", a iskren da budem, nisam ni verovao u nagradne igre. Press me je sada 100 odsto razuverio! Prijatno ste me iznenadili. Još ne znam gde ću potrošiti sto evra, ali sigurno ću kupiti sebi nešto za uspomenu - kaže Nedeljko Jovanović. Sve što treba da uradite, dragi naši čitaoci, da biste ušli u „Pressov klub dobitnika" jeste da kupite Press, otvorite kupon i odmah osvojite neku od vrednih nagrada! U ovom kolu nagradne igre čitaocima svakog dana delimo 100, a svakog vikenda premiju od 500 evra! I sve to na platnim karticama Univerzal banke Beograd sa kojima možete kupovati robu i plaćati usluge u celoj zemlji. Nagrade će biti isplaćivane u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan izvlačenja nagrade. I to nije sve. Press je u saradnji sa „Fijatom Srbija" spremio sjajne glavne premije i fenomenalnu superpremiju. Najsrećnijeg „pressovca" čeka novi „fijat 500" kabriolet, automobil za kojim vlada prava jagma širom Evrope, a tu su i glavne premije - dva nova „fijata 500"! Nagrade su zagarantovane. Dakle, ako se danas, nekim slučajem ne izvuče dnevna nagrada, ona se automatski prenosi u naredni dan. Tako da može da se desi da u toku jednog dana podelimo i više od 1.000 evra. Zato, čitaj i igraj, Srbijo! |
Od nedelje se zbog radova zatvara deo autoputa na Gazeli, kao i raskrsnica Bulevara kralja Aleksandra i Ruzveltove
Vozačima u Beogradu će od nedelje biti potrebno mnogo više živaca i vremena! Za dva dana počinju radovi na mostu Gazela zatvaranjem brzih traka u oba smera, a u ponedeljak i rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra kod Ruzveltove ulice, zbog čega će ova već opterećena raskrsnica biti zatvorena najmanje 20 dana. Osim toga, za saobraćaj je već zatvoren i deo autoputa na Novom Beogradu, između kružnih petlji kod „Beogradske arene" i Španskih boraca, a u JP „Putevi Srbije" najavljuju i nastavak radova na Mostarskoj petlji, gde su zbog obnove asfalta pristupnih prilaza mostu od 1. jula već zatvorene dve izlazne i dve ulazne rampe na Gazelu. - U nedelju počinju radovi u razdelnim trakama na mostu Gazela u oba smera autoputa. Radiće se skidanje i zamena starih i oštećenih betonskih i čeličnih delova konstrukcije celom dužinom mosta, što je oko 1.700 metara - najavljuju za Press u JP „Putevi Srbije". Zamena šina Prilaz centru grada dodatno će biti otežan kada u ponedeljak bude zatvorena raskrsnica Bulevara kralja Aleksandra i Ruzveltove . - Radiće se zamena tramvajskih šina, a izvođač će biti GSP „Beograd". Vozači će kao alternativu zatvorenoj raskrsnici moći da koriste ulicu Kraljice Marije - tvrde u gradskom Sekretarijatu za saobraćaj. To znači da će vozači koji žele da iz Bulevara kralja Aleksandra skrenu u Ruzveltovu morati da idu pored studentskog doma „Lola" u ulicu Kraljice Marije, pa odatle da se uključe u Ruzveltovu. Do tada će biti otvorena raskrsnica Bulevara i Kraljice Marije, koja je zatvorena od 15. jula. U Upravi saobraćajne policije za grad Beograd kažu da ne očekuju velike gužve, ali će biti spremni i reagovati ukoliko do njih dođe. Ne očekuju gužve - Najnoviji radovi na autoputu na Novom Beogradu nisu doneli smetnje i zastoj, jer se sada saobraćaj odvija u dve trake autoputa paralelnim saobraćajnicama koje povezuju petlje u oba smera - kaže za Press Dragan Bogosavac, načelnik Uprave saobraćajne policije Beograda. |
Rezultati kontrole koju je krajem juna i početkom jula sprovela Sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja u 117 poslastičarnica u gradu pokazale su da je higijena u njima na zadovoljavajućem nivou. Štetnih mikroorganizama bilo je na svega devet odsto ispitanih uzoraka u ovim objektima
Sanitarna inspekcija je u saradnji sa Gradskim zavodom za javno zdravlje obišla objekte u kojima se pripremaju, čuvaju i uslužuju kolači i sladoled u svim beogradskim opštinama. Oni su uzimali briseve sa radnih površina, uređaja, pribora i sa ruku zaposlenih zbog laboratorijske potvrde higijenskog stanja. Utvrdili su da je, od ukupno 466 briseva, 45 mikrobiološki neispravno. Prema rečima dr Radosava Mitrovića, šefa odseka za sanitarni nadzor u Beogradu, stanje nije alarmantno. - Nisu zabeleženi slučajevi obolevanja ljudi koji bi mogli da se dovedu u vezu sa mikobiološkom neispravnošću briseva u kontrolisanim objektima - istakao je dr Mitrović. Tokom sanitarne kontrole, proveravano je i da li zaposleni u poslastičarnicama imaju uredno obavljen obavezni sanitarni pregled i čistu radnu odeću i obuću. Kontrolisane su 903 osobe i samo troje nije imalo obavljeni sanitarni pregled, zbog čega su udaljeni sa posla dok ga ne obave. - Izrečeno je ukupno 47 mandatnih kazni u iznosu od po 5.000 dinara i podnete četiri prijave sudiji za prekršaje. Za nekoliko meseci, inspekcija će ponoviti kontrolu u objektima u kojima su utvrđene nepravilnosti, ali i one koje do sada nismo pregledali - naglašava dr Mitrović. Iz Sanitarne inspekcije savetuju građanima da uvek jedu i kupuju slatkiše u registrovanim poslastičarnicama i radnjama, da čitaju i postupaju po savetima iz deklaracije i, naravno, da osetljive namirnice kod kuće čuvaju u rashladnim uređajima. |
Maštam o venčanju pored mora, na pesku i vetru, bez mnogo ljudi! Kao i svaka normalna žena razmišljam o deci, ali mislim da je još rano da postanem majka
Atraktivna voditeljka televizije Pink Ana Pendić vratila se prošle nedelje sa dvonedeljnog odmora koji je u društvu svog dečka Vojkana Radoša, inače direktora na B92, provela u hotelu „Adam i Eva" u Turskoj! Zgodna „loto" devojka napunila je baterije za novu TV sezonu, a u intervjuu za Press iznosi utiske sa letovanja i otkriva da razmišlja o udaji i potomstvu. - Odmarali smo se u „Adamu i Evi", koji je jako specifičan po svom enterijeru, pa nije ni čudo što ga Fešn TV treću godinu zaredom proglašava za najbolje dizajniran hotel na svetu. Njegov enterijer nikoga ne može da ostavi ravnodušnim. Hodnici su u potpunom mraku, a sobe skroz bele, u kojima se svetlo menjaju na pljesak u plavo, crveno, zeleno, pink... Vojkan je svakako imao aktivniji odmor od mene, jer je uglavnom vozio skuter, gliser, igrao odbojku na plaži, dok sam ja uživala na bazenima, plaži ili degustirala koktele. Budući da si jako visoka i svetle kose, da li su ti se udvarali Turci? - Nisu mi prilazili, s obzirom na to da su gosti uglavnom Rusi kojima su visoke plavuše svakodnevica. Ali je bilo raznih anegdota, kao što je ručak u „Slepom" restoranu u kojem se jede u totalnom mraku. Čak i kada poželite da izađete i telefonirate, neko od osoblja mora da vas otprati. Prvi put si u javnosti predstavila svog dečka, da li to znači da si rešila da se ove godine udaš? - Vojkan i ja gotovo od početka zabavljanja živimo zajedno, tako da brak u našem slučaju ne bi promenio ništa bitno. Razmišljamo o tome, mada se ne opterećujemo. Ja sam zaista neko ko veruje u brak i nemam ništa protiv da se udam. Početkom godine Vojkan i ti ste započeli zajednički život? Da li ti je bilo teško da se uklopiš? - Nas dvoje smo se pre veze dve godine intenzivno družili, tako da se suštinski poznajemo jako dobro. U tom smislu nije bilo nikakvih iznenađenja, niti prilagođavanja, jednostavno smo se uklopili. Kako zamišljaš venčanje? - Kada bih pustila mašti na volju, naše venčanje bi bilo na nekoj egzotičnoj destinaciji, nas dvoje, more, pesak, vetar u kosi, bez mnogo ljudi... Mislim da se u stvarnosti naše porodice ne bi složile. Mada, nikad se ne zna. Još mnogo lepih destinacija je pred nama! Da li si razmišljala o potomstvu i da li bi u skorije vreme želela da se ostvariš u ulozi majke? - Svaka normalna žena razmišlja o tome, mada apsolutno podržavam i razumem žene koje se ne pronalaze u toj ulozi. Mislim da nam je još uvek rano i volela bih da sačekam da se steknu još neki uslovi, kako bismo svi mogli suštinski u tome da uživamo. Šta gledaoci mogu da očekuju od tebe u novoj TV sezoni? Da li ćemo te i dalje gledati u ulozi „loto" devojke? - „Loto" je jedina emisija na našim televizijama koju vodi samo jedna osoba, a koja tokom cele godine ne prestaje sa živim emitovanjem, odnosno ne ide na letnju pauzu. Emituje se čak dva puta nedeljno i u tom smislu ne razmišljam o novim projektima, mada ako bi stigla ponuda za nešto zanimljivo, zašto da ne. Šta se dešava sa tvojom manekenskom karijerom? - Sati i sati provedeni na probama, u šminkanju i friziranju nisu više nešto u čemu uživam kao pre. U situaciji sam da biram, tako da radim samo kada su u pitanju ljudi za koje radim ceo život ili nešto što mi se lično dopada. |
Od prvog sabora trubača u Guči u oktobru 1961. godine, kada su u crkvenoj porti nastupila svega četiri seoska orkestra na trubama decenijama čuvanim na tavanima, mnogo toga se promenilo
Za tu priliku opremale su se na brzinu ulubljene trube, lepile pšeničnim testom... Danas je Guča najveća i najluđa manifestacija na Balkanu. O tome svedoče i pisanja mnogih svetskih medija, koji posebno poslednjih deset godina ne štede prostor ni vreme za izveštaje iz „evropskog Rija". Strani novinari dolaze u Guču ne samo zbog izveštavanja... Kako su nam jednom prilikom rekle kolege iz Austrije, za „službeni" dolazak u Guču bore se u svojim redakcijama mnogi. Svake večeri traži se najbolje mesto ispred velike pozornice na stadionu, a gotovo svaki ton srpskih virtuoza ovi novinari prate ushićeni kao mala deca. Zahvati ih saboraška euforija, trče od šatre do stadiona, nijedan događaj ne propuštaju, a na jutarnjim konferencijama u Centru za kulturu su među prvima... „Rokenrol na srpskom", „egzotični istočnjački fank", „poreklom folklorna, ali duhom apsolutno savremena", „festival bez fajronta i pravila" - kitili su izveštači Guču na udarnim stranama svojih časopisa. - Buku u Guči primate na uho i ona odlazi do vrhova vaših nožnih prstiju, koji odmah hvataju ritam. Tako je ceo dan do zore. Samo dva, tri sata pre jutra je mirno. A onda u sedam sati budilica, i opet kreće - napisao je sa jednog sabora novinar nemačkog „Cajta", koji smatra da se postaje zavisan od „zvukova kroz koje povremeno provejava melanholija, koja kao da podseća na tragično pomirenje sa teškim životom ovoga naroda"... - Ječe pesme u klubovima Guče svake noći... Kao da sunce više nikada neće izaći - pisao je „Njujork tajms". Pred prošlogodišnji sabor trubača, u velikom tekstu londonski „Gardijan" je najavio prisustvo na „najluđoj žurki u Evropi". Novinar „Gardijana", koga Guča po okolnim brdima podseća na Švajcarsku, „ali samo dok se ne stigne do mesta jer tada prestaje svaka sličnost sa švajcarskim spokojem", rekao je: - Ta energija, ta radost, to prenaglašeno ushićenje koje obuzima mestašce ne može se ni sa čim uporediti. Ljudi skaču na stolove, sa spomenika, sa zidova, igraju trbušni ples u snažnom ritmu levo-desno, dostižu ekstazu uz obilne količine piva... Trube ječe iz šatora, kafana i dvorišta, orkestri marširaju kroz gužvu izbacujući snažan i brz ritam koji se širom južnog Balkana traži duže od sto godina - pisao je novinar „Gardijana", dodajući da „bez obzira na to koje ste nacionalnosti, pola ili uzrasta, Guča će vas prigrliti". Možda je upravo „Gardijan" dao najbolje objašnjenje zašto, pre svega, zvuk trube u Guči izaziva toliko interesovanja ljudi potpuno različitih ukusa, porekla, obrazovanja... Guča nudi osećaj kolektivnog slavlja i podseća da je muzika nekada bila nešto plemensko, divlje, izvan stega industrije - zaključuje „Gardijan". Sve je spremno za ovogodišnju, jubilarnu 50. trubačku svetkovinu Dragačevski sabor, koji se održava od 13. do 23. avgusta. To kažu svi, od organizatora, trubača i drugih učesnika, ugostitelja, roštiljdžija, trgovaca do meštana koji su gotovo svaki pedalj svojih domaćinstava spremili da prime što više gostiju. Ono malo smeštajnih kapaciteta u lokalnim hotelima i etnokompleksima već je rezervisano, pa je počela trka za prazan krevet. Ne samo u Guči, već i okolnim selima, pa i susednim gradovima. Za „Prvu trubu sveta" takmičiće se 15 orkestara iz čak 13 zemalja! U Guči računaju da će ove godine za deset dana ludovanja kroz varošicu proći blizu milion ljudi. U lokalnim turističkim agencijama kažu da najveće interesovanje za dolazak u Guču ove godine vlada za 18. avgust, kada je koncert Gorana Bregovića. Na Saboru trubača opet će verovatno biti najbrojniji Slovenci, odakle se očekuje nekoliko hiljada gostiju. Veliko interesovanje je i i iz drugih bivših jugoslovenskih republika, kao i iz Francuske, Nemačke, Italije, Rusije, Japana, Švedske, Amerike, pa čak i iz Indije i Australije. |
Na stotine džez muzičara, počev od potpuno neafirmisanih do najvećih zvezda svetske džez scene, nastupilo je na prestižnom Umbrija džez festivalu. Drevnim italijanskim gradom živopisne lepote tokom deset julskih dana odzvanjale su džez note
Prelepi grad Peruđa, u srcu Italije, prošle nedelje je, kao i ranijih godina sredinom jula, bio džez prestonica sveta. Od devetog do 18. jula održavao se Umbrija džez festival, pa su se u drevnu umbrijsku varoš živopisne lepote slivali poklonici džeza iz čitave Evrope. Zvuci džeza, muzike koja se mahom sluša u klubovima i malim zatvorenim prostorima, odzvanjali su od jutra do zore ne samo sa zvaničnih festivalskih bina već i sa peruđanskih trgova i ulica, iz barova i restorana. U zvaničnom delu programa nastupilo je 400 umetnika, održano je 250 koncerata. Na festival u Peruđu rado dolaze da sviraju i pevaju najveći džez muzičari sveta, mnogi su u Peruđi nastupali i po nekoliko puta. Pokazuje to i lista muzičara koji su ovog leta poklonili svoje muzičko umeće Peruđanima i njihovim gostima. Džez legenda Soni Rolins ni u 80. godini nije odustao od sviranja u areni „Santa Đulijana". Bio je to njegov peti nastup u Peruđi. Iznova su oduševili Čik Korija, Herbi Henkok, Pet Meteni, Mark Knofer, grupa „Menheten transfer" i nova zvezda na američkom muzičkom nebu Melodi Gardo. Za svakog ponešto Naravno da su svoju muzičku virtuoznost pokazali i italijanski muzičari, među kojima su najistaknutiji pijanista Stefano Bolani i trubač Enriko Rava. Ali pored najvećih, dolaze i brojni mladi neafirmisani muzičari da pokažu ono što znaju svirajući na ulici i na brzinu organizovanim nastupima u restoranima i restoranskim baštama. Umbrija džez festival srećno se rodio 1973. godine. Došla su, i to gratis, velika imena džeza i festival se odmah svrstao među najznačajnije svetske muzičke smotre. Od tada do sada se menjao, ali se nikad nije gubio vrhunski kvalitet festivala. I ove godine pažljivo je napravljen balans između nastupa popularnih muzičara, zanimljivih velikom broju slušalaca i između vrhunskih elitnih umetnika u čijem umeću mogu uživati samo upućeni muzički sladokusci. A ritmovi džeza čuju se tokom čitavog dana do dubokih noćnih sati. Ovih julskih dana na centralnoj ulici Peruđe Korzu Vanuči prolaznike je živopisnim nastupom, uličnom paradom, zabavljao „Kulbon bras bend" iz Nju Orleansa, a na bini u Đardinima Karduči od popodneva do ponoći smenjivali su se orkestri koji su svirali popularne džezerske note. Najvažniji festivalski programi odvijali su se u prelepom i po akustičnosti poznatom pozorištu „Morlaki". Kruna muzičkih zbivanja dešavala se na glavnoj bini u areni „Santa Đulijana". Zanimljivo je da osnivač ovog velikog muzičkog festivala na koji su Italijani ponosni uopšte nije muzičar. To je vlasnik prodavnice odeće, ali strastveni ljubitelj džeza Karlo Panjota. On je umetnički direktor festivala koji sve ove godine vodi sigurnom rukom. Manuele Morbidini, peruđanski saksofonista, član Peruđa džez orkestra, kazao je za Press da je festival počeo ni iz čega u Peruđi koja 1973. skoro da nije znala za džez. - Tadašnja gradska vlast bila je vrlo osetljiva, dobro je odreagovala na genijalnu ideju Karla Panjote i tako je nastao jedan sjajan festival, koji je odmah postao veoma značajan za čitavu Italiju - kaže Morbidini. Dolaze u Beograd On objašnjava da se na Umbrija džez festivalu vidi ono što je mejnstrim, ali da dolaze i oni koji nisu popularni, ali su izvrsni muzičari. Neki nepoznati muzičari tu su napravili prve korake, pa je iz Peruđe i krenula njihova karijera. Festival nije samo važan letnji događaj za Peruđi i Italiju. On je uticao na buđenje velikog interesovanja za džez, Peruđa je postala jak džez centar, sa velikim brojem muzičara. - Peruđa je grad sa najvećim brojem džez muzičara u Italiji u odnosu na broj stanovnika - objašnjava Morbidoni. On dodaje da su po ugledu na Umbrija džez festival nastali mnogi manji džez festivali po drugim gradovima i da je sve to uticalo na stvaranje džez kulture u Italiji. Kako zvuči peruđanski džez zvuk Beograđani će moći da čuju na danima Umbrija džeza, 27. i 28. avgusta, na kojem će nastupiti Peruđa džez orkestar. |
Internacionalna filmska ekipa, predvođena Rusom Olegom Vidovom i njegovom srpskom koleginicom Svetlanom Petković, u Srbiji snima psihološki triler
Internacionalna filmska ekipa, predvođena ruskim glumcem Olegom Vidovom i njegovom srpskom koleginicom Svetlanom Petković, u Srbiji snima psihološki triler „Šest dana mraka". Oleg, koji je srpskoj javnosti poznat po ulozi u filmu „Bitka na Neretvi", za Press kaže da je srećan što je posle 25 godina ponovo u Srbiji. Obišao sam pola sveta, ali nigde nije kao u Srbiji! Ljudi ovde žive srećno. Čim sam dobio scenario za film poželeo sam da dođem ovde. Imam izvanredne uspomene sa srpskim glumcima. Kad sam bio mlad i neoženjen, imao sam dosta ljubavi za mnoge Srpkinje (smeh). Kada bih uporedio situaciju sa onom od pre 25 godina, najviše su se promenila lica ljudi - sada su svi ozareni - kaže Oleg za Press. Ruski Robert Redford Nakon prikazivanja filma „Bitka na Neretvi", slavni glumac otkriva da je kao „zaslužan vojnik" doživotno dobio besplatnu sobu u jednom hotelu. - Zapanjilo me kako Srbi poštuju otadžbinu. Kada sam otišao u jedan hotel da potražim smeštaj, rekli su mi da kao zaslužan vojnik, koji je poginuo za svoju zemlju, ne moram da plaćam sobu doživotno (smeh). Srećan sam što sam nakon premijere tog istorijskog filma upoznao Josipa Broza Tita na Brionima. Posle njega, Srbija mi deluje kao Jugoslavija u malom - kaže glumac, koga su u Americi prozvali ruski Robert Redford, što ga je pratilo tokom cele karijere. - Direktor festivala u San Francisku me je prozvao ruski Robert Redford i tako me je nazivala tamošnja javnost - priča Vidov. Film koji snima u Srbiji govori o šest dana terora, zla i nesreće. Oleg tvrdi da nema gledaoca kojeg ovo ostvarenje neće uplašiti. - U filmu igram Sergeja Nikolajeva, ruskog biznismena koji sa porodicom živi u Srbiji. On se upušta u ljubavnu aferu sa glavnom glumicom i gine zbog prokletstva. „Šest dana mraka" u stvari govori o kletvi koju je devojka bacila na sestru, pa njen ljubavnik gine - otkriva Oleg. Svetlana Petković, koja glumi ljubavnicu, smatra da će je ovo ostvarenje proslaviti. - S obzirom na to da sam četiri godine igrala u pozorištu, ovaj film je za mene veliki izazov. Na kastingu sam predosetila da ću dobiti glavnu ulogu. Radim sa sjajnim glumcima, a želim da postanem vrsna glumica kao što su Ljiljana Blagojević, Milena Dravić i Ružica Sokić, čiji rad izuzetno poštujem. Film je nesvakidašnji i sigurna sam da će me proslaviti. Uprkos tome što studiram glumu u Kanadi, želim da ostanem u Srbiji, ali bih volela da imam internacionalnu karijeru. Radiću na tome da osvojim Holivud! - poručuje Svetlana. Zaljubljena u glumu Mlada glumica kaže da nema vremena za privatni život i da je zaljubljena u glumu. - Nemam vremena za privatni život, tako da ne razmišljam o ljubavi. Trenutno sam zaljubljena samo u glumu - poručuje Svetlana. U horor filmu, koji režira Bendžamin Peri iz Los Anđelesa poznat po saradnji sa Čakom Norisom, osim Olega i Svetlane glume i Lorena Rinkon, miljenica publike iz južnoameričkih serija, Lana Mej, koja je glumila u filmu „Seks i grad", Sinead Shanon Roche, Ana Maljević, Peter Chaffey, Uroš Urošević, Jasmina Dimitrijević... Premijera filma, koji se snima na srpskom i engleskom jeziku, očekuje se u novembru. |
|
